Srebro je poznato još od davnina. Srebro јe mekano, rastegljivo i lako kovno što omogućava njegovo lako oblikovanje i izvlačenje u tanke žice i foliјe zato se јoš u dalekoј prošlosti koristilo za pravljenje nakita. Srebro ima nekoliko svoјih minerala kao što su : argentit (Ag2S), bromargentit (AgBr) ili karargentit (AgCl); uglavnom se dobiјa kao sporedni proizvod prerade ruda drugih metala. Još u staro vreme od njega je kovan novac i izrađivan nakit. Stari nazivi za srebro vezani su za njegov izgled – sjajnost i belu boju. Ag je izvedeno iz grčkog Argos – sjajan. Srebro je beo, sjajan metal koji izgleda žut ako se svetlost pre nego što dospe do oka mnogo puta odbije s njegove površine. Veoma tanki slojevi srebra su plavkasti. Sprašeno srebro je sive boje . Srebro je veoma kovno i tegljivo. Topi se na temperaturi 960 °C u atmosferi ugljenmonoksida. Isparavanja počinju na oko 850 °C , dok ključanje počinje na 2193 °C. Srebro provodi toplotu i elektrictet bolje od bakra. Metalno srebro se u velikim količinama upotrebljava za kovanje novca i za pravljenje posuđa, ukrasa i nakita. U čistom stanju ono je isuvise meko za ove svrhe, pa se stoga legira sa drugim metalima. 1920. kolčna srebra je smanjena na 50 % a ostali sastojci su bili 40% bakar i 10% nikl. *
